Jedna od najpoznatijih i najposećenijih planina u Srbiji svakako je Zlatibor. Omiljeno mesto za ljubitelje prirode, ali isto tako i mesto u koje dolazi veliki broj omladine, koju pored pirodnih lepota zanimaju i noćni izlasci, kafići , radnje i sve ono sto imamo u urbanim sredinama, a Zlatibor ne zaostaje za njima.
Mojoj porodici i meni je isto Zlatibor jedna od omiljenih destinacija u Srbiji. Volimo jednom u godinu dana da odemo tamo, na vikend ili bar na jedan dan ako smo u prolazu ka moru. Takav slučaj je bio prošle godine. Prošle godine u povratku iz Crne Gore nismo svratili u centar Zlatibora, već smo rešili da svratimo u "Etno selo Boškova voda " koje se nalazi u Ljubišu.
Ljubiš je udaljen 25 km od centra Zlatibora. Selo je karakteristično po bogatstvu raznovrsne flore, pogotovu lekovitog bilja, pečuraka i šumskog voća. Kroz njega protiče reka Ljubišnica na kojoj su izgrađeni ribnjaci kalifornijske pastrmke. U Ljubišu je rođen i nas poznati pesnik Ljubivoje Ršumović...
Na imanju " Boškova voda" nalazi se etno restoran , bazen i 4 kolibe , koje možete iznajmiti i tamo prespavati.
Jako je lepo mesto za odmor i uživanje , a raznovrsnost boja možete videti na slikama. Ovo etno selo je malo ali veoma lepo i prijatno za odmor. Na imanju se nalazi i par kaveza sa zečevima koji su posebno interesantni maloj deci. Prekrasno zelenilo je pravi odmor za oči, a u vrelim danima možete se rashladiti u bazenu , i osunčati na planinskom suncu.
Ono sto se meni nije svidelo , je deo puta koji vodi do etno sela ( kad se odvojite od glavnog puta ), koji ne traje dugo (nekih 6 do 10 min) ali je prepun krivina pa je deci bilo muka. Mislim da se i taj put lakše podnese ako ste se uputili tamo od svoje kuce ili od centra Zlatibora, pa taj put onda ne traje tako dugo kao put iz Crne Gore , koji je vec prepun krivina.
Druga stvar koja mi se nije svidela je mali izbor jela u restoranu. Pošto je nama bilo dosta i roštilja i pizza , mi smo se nameračili na takozvanu Užičku komplet lepinju i domaće kiselo mleko . Međutim , mi smo tamo stigli oko 14h , a za vreme ručka više ne poslužuju komplet lepinju. Komplet lepinja se poslužuje samo za vreme doručka , kao i dosta drugih jela tipičnih za seosko domaćinstvo poput pite od sira , zelja , kajgane , prženice , domaće kiselo mleko itd...
Moram da pohvalim domaće kiselo mleko , koje je predobro i koje je decu povratilo u život posle svih onih krivina i njihove mučnine. Zbog mučnine , jedina stvar koju su deca htela da jedu uz kiselo mleko je pita sirnica. Pita im je ostala od doručka, pa su nam je na naše insistiranje poslužili, ali i hladna je bila odlična. Suprug i ja smo jeli teletinu ispod sača koja je preukusna.
Preporođeni ručkom, izašli smo na igralište koje se nalazi na imanju. Dok je Vasilije neumorno istraživao igralište i obilazio kaveze sa životinjama , mi smo prošetali imanjem i uživali u suncu. Deca su se posebno obradovala kad su otkrili Frikomov frižider sa sladoledom. Njihovoj sreći nije bilo kraja. Toliko su bili oduševljeni imanjem, da su nas ubeđivali da prespavamo noć tu, ali zbog obaveza kod kuće , ovaj put im nismo mogli izaći u susret. Palo je obećanje da ćemo prvom prilikom provesti par dana na imanju.
Sve u svemu , utisak je veoma lep. Priroda je prelepa. Nama je predah od par sati prijao, i znam da ćemo se vratiti ovde na 2-3 dana. Pobeći iz gradske vreve u ovaj mir zvuči baš primamljivo, i jedva čekam.
A vas ako ove godine put nanese na Zlatibor, preporučujem vam da obavezno posetite i imanje Boškova voda.
Коментари
Постави коментар