SVAKA OD NAS MOŽE BITI NATASA

Ne volim da komentarišem tuđe živote, jer znam da svako ima pravo na svoje životne izbore i baš nikoga drugog se ne tiču ti izbori. Ne volim da komentarišem tuđe porodice i dešavanja u njima , ali vest o zlostavljanju jedne žene i tek porođene majke me bas potresla, razočarala, razbesnela,rastužila pa ne mogu i neću da ćutim o ovoj temi.

Nemam reči kojima bih opisala ovaj zločin i postupak nazovi, jednog muškarca, mada on po meni ni M od muškarca nije.
Koliko je moje razočaranje ovim muškarcem ,mislim da je 1000 puta veće razočaranje određenim osobama koje komentarišu ovaj zločin na taj način što žrtvu prave krivcem koji je i doveo do nemilog događaja. Da zlo bude još veće, ponajviše su žene te koje na negativan način komentarišu situaciju rečenicama: " Sama je kriva"; "Sama je tražila"; " To je i zaslužila, koliko se puta udavala i kakve je izbore pravila..." i još milion gluposti koje sam u čudu pročitala.

E pa poštovane žene i muškarci (mada od mene ne zaslužujete poštovanje),
NIJEDNA ŽENA ne zaslužuje batine ma šta da je rekla ili uradila. Nema tog dovoljno jakog razloga da bi je neka osoba, duplo jača od nje , maltretirala, tukla, šamarala i vukla po sobi. Što je najgore, ta žena je majka njegovog tek rođenog deteta, a ja kao majka dvoje dece znam u kakvom su psihičkom i fizičkom stanju tek porođene žene. Ja prosto nemam reči za ovaj monstruozni čin, i za glupe komentare.

Ne znam i ne razumem, šta to tera osobe da na taj način komentarišu sve ovo. Da li je to nezadovoljstvo svojim životom, da li ih na to tera to što nemaju hrabrosti da žive život kakav u dubini duše žele, ili se osećaju kao bolje i vrednije osobe kad pljuju po drugoj ženi i njenim izborima sa kojima se one ne slažu? Sigurno se svakome desilo u životu da se zaljubio, pogrešno procenio osobu, dao srce i poverenje nekome ko to nije zaslužio. Da li iko od ovih osoba razmišlja koliko ova situacija nosi razočaranja, koliko bole rasprsnuti snovi o budućnosti i ljubavi do kraja života? Ja verujem da boli mnogo i dugo, mnogo duže od fizičkih povreda koje osoba dobije batinama. Saznanje da neko, za koga smo do juče mogli i život da damo, može da podigne ruku i da nas povredi umesto da bude naš zaštitnik, je sigurno razarajuće po srce. Ja verujem da je to bol koja se ne može opisati i za koju treba vremena i rada na sebi da se to preboli. I pored sve te fizičke i psihičke boli koju podnosi žrtva nasilja, ljudi se još nađu pametni i toliko slobodni da pišu osuđujuće komentare i razne bljuvotine, i da dodatno povređuju žrtvu.

Pitam se, gde je nestala empatija kod ljudi, saosećanje i osnovne dobre osobine? Gde je nestao zdrav razum da se ovakav zločin osudi, gde je nestala potreba da se žrtva zaštiti a krivac sankcioniše?
Što je najgore, razmišljam kakva će biti deca od tih osoba koje daju ovakve komentare?...

Posebno, trebamo biti svesne da se to svakoj devojci -ženi može desiti: da se zaljubi i loše proceni, i da svaka od nas može biti žrtva nasilja. Podrška od mene svim žrtvama nasilja, i svaka čast svakoj koja se ne stidi toga i javno osudi osobu koja ju je zlostavljala. Za pohvalu i divljenje je svaka žena koja ne pristane da igra ulogu žrtve ceo život, koja skupi hrabrosti i odstrani takvu osobu iz svog života.
A što se mene tiče, osobe koje razmišljaju na drugačiji način, i pišu protiv žrtve a podržavaju nasilje u bilo kom obliku, ne želim da ih srećem ni u životu ni na mrežama...